© 2013 admin. All rights reserved. AFFICHE FINALE-26ti

гласот на земјотресот / Léa in the street for the 50th commemoration of Skopje’s earthquake

An installation gets prepared for the 26th of July.

Imagine beer boxes that walk around Skopje…
Or more exactly, people that go around with beer boxes on their heads.
The stop. Mkae a break.
They invite the passer-by to listen to a creative documentary
Cosy. Installed on a bench, in the park or somewhere on a pillow.
A new generation of mobile cinema, in which sound is provided, but not the image. The image is the one you see through the handle of the beer box.
A lot of us remember the earthquake.
Many of us survived it, many others heard its stories.
Have you already thought of this earthquake when wandering in the city ?
Come and listen !

The voices of earthquake.
Why?
Because there is no image. Only sound. You provide the image.
From your head, or from what you see around.
A beer box on your head. Rings out, from this voices.
What do they say ?

Emotions, memories.
On an issue, difficult one.
A project that tells.
The eloquence of voices.
Even if we do not get them (na MK verzija- voices the stranger don’t get)
Why we do not understand?
Cause they come from there.
There where letters became mad,
a consonnant danse ts, kr vrv.
These voices are warm and welcoming.
Tehy remember the earthquake.
The one from 63.
Skopje that everyone helped.
Right in the middle of the cold war.

Many thanks to these voices, that had the will to share their memories,
Many thanks to the whole team invovlved in this project,
Come and join, listen, follow, in Skopje, this friday…

>>>

MK
>>>

ПОДВИЖНА ИНСТАЛАЦИЈА НИЗ УЛИЦИТЕ НА СКОПЈЕ НА 26 – ТИ ЈУЛИ
Со Леа Промаја и уметници од Франција, Србија и Македонија

Замислете си една изложба што е подвижна…
Подвижна инсталација низ градот за скопскиот земјотрес.
Некој од Вас се сеќава на земјотресот –
Некој друг го доживеал, на некому му раскажувале постарите.
Мислите ли на тоа кога кога се шетате низ градот?
ДОБРЕДОЈДОВТЕ во експерименталната истрага на колективната меморија за земјотресот
ДОЈДЕТЕ, СЛУШНЕТЕ…

Голема благодарност до сите скопјани, на нивните сеќавања за земјотресот, на колективната меморија на градот од страна на сите генерации.

>>>>

Гласовите на земјотресот.

Зошто?
Бидејќи не постои никаква слика. Само звук. Ти ја конструираш сликата.
Од твојата глава, или од она што гледаш наоколу. Гајба од пиво на твојата глава. Вибрира од овие звуци.
Што зборуваат тие?
Чувства, спомени.
На една тешка тема.
Проект кој прикажува.
Елоквенција на гласови.
[дури ако ние, странците не ги сфаќаме.
Зошто ние не ги разбираме?
Бидејќи тие доаѓаат оттаму.
Таму каде што писмото(буквата) полудува,
согласката танцува тс, кр, крв.]

Овие гласови се топли и гостољубиви.
Тие се сеќаваат на земјотресот.
Оној од `63.

Скопје на кое сите му помогнаа.
Токму во жижата на Студената војна.

Се случи одамна. Што останува во главите? Просторот е променет, и тоа не малку.

На што се сеќаваат луѓето од овој разурнувачки миг за Скопје во 1963 година?

Целиот град потресен, секој жител беше загрижен, без исклучок. Номадска инсталација, ние можеме да одиме насекаде, да сретнеме секого. За ова, ние сакаме да одиме секаде, и ние можеме да одиме насекаде. Секој беше загрижен и ние сакаме да споделиме со секого.

Да се биде во допир, да се има повратна врска, секогаш заплеткано од оние времиња што ние никогаш нема да ги знаеме, Југославија, ние нема да ги сретнеме, во она Скопје во кое ние никогаш нема да влеземе. Кутијата на твојата глава ти овозможува да ја видиш надворешноста. Во твоите уши, свет што го меша минатото и сегашноста. Пред твои очи ја гледаш сегашноста, гласовите ти даваат потпора за она што го гледаш. Звуците те носат до денешно Скопје, но што е уште поинтересно, во главите, во сеќавањата…